Powered By Blogger

Исторуја Црнче

      Исторуја Црнче
У доби среднјег вијека Црнча се поминје као Жупа Црнaч а tакође у селу постоје многи трагови,посебно надгробни споменици у мјесном гробљу ,као и бројна народни предања која упућују на неког Бана који је живио на подручју Црнче. Црнча се помиње 1313-14 године и у документима о диоби породични имања,Кнеза Бабонега. Такође се помиње у Турским пописима od 1570 do 1600и 1604 г..Према овим пописима село се звало махала Црнач,било је ријетко насењено и налазило се у округу Тешањске наxије и Хусребеговакуфа.По попису 1895 године.
у Црнчи je било 49 кућа 495 становника и сви су се занимали пољопривредом производњом,и узгојом шљиве.Те исте 1895 г.у селу је било 449 Кметова
слободних сељака је било 16,
и полуслободни кметова 28.
Попис становништва из 1910 год.
показује да је у селу било 53куће и468 становника,национална структура села је била православна вјероисповијест,основно занимање им је била пољопривреда и узгој шљиве и крушке зване карамут.те село је имало и један дућан,чувеног Јовице Пијетловића а после изненадне смрти Јовичине дућан остаје у власништву љегове супруге Петре (Нинковић)Пијетловић који је радио до самога почетка другог свјетског рата док га нису чаркези опљачкали и запалили 1942 г.а тај дио села остао и дан данас упамчен као чувени Петрин Ан.
затим следећи пописи казују пораст становништва 1948 г.било је 900 становника. 145 кућа
Попис из 1971 године имао је 1165 становника.
И 211 кућа национална структура становништва је била православна вјероисповијест.
И засад последњи попис из 1991год. Имао је нешто мањи број становника од предходног пописа 1019 становника
Али већи број кућа 276,националну структуру 1991 год.чинило је
1003 Србина,3 Муслимани,1 католик,
и 12 грађана „остали“ како су се самовољно сами изјаснили.
Крајем 20 вијека и почетком 21 биљежимо знатно смањен наталитет и повећан морталитет као и велику миграцију становник села Црнче.Узрок свему је људски фактор,погрешно мишљење,прдрасуде о селу.Жеља за љепшим животом и сигурнијом зарадом,зарада која је за један мјесец рада износила протувриједност једног дуката ипак је имала утицаја да промијене положај села,затим лоша инфраструктура села велики повод био и отаџински рат 1992/95 који нас је задесио,Сад кад европа слави 20 рођендан а ми може да пишемо историју.Шта нам вриједи што су шуме густе, ливаде цвјетне непрегледне.што вода испод сваког бријега извире.Нема људи,кровови кућа лијепо распоређени са обадвије стане ријеке црнче и банице само вире из коровом зарастле Црнчанске оранице.