Powered By Blogger

петак, 4. фебруар 2011.

КПЈ-СКЈ-шта је ово било

Моје мишљење о четништву 1941/45год.
 Четништво није идеологија него народно-ослободилачки покрет Срба и Југословена. Негативну слику су му дали комунисти који су уништили  Краљеву Југославију и били против Срба јер су они били темељ Краљеве  Југославије, коју би градили на истоме принципу и до данашњег дана. Многи људи су били чланови КПЈ-СКЈ и у ствари ја немам ништа против њих. Ја сам само против комунистичких злочина ,и лажи увијек био, и битићу. Не смета мени што је мој комшија некад био комуниста. Мени би сметало да сам чуо да је мој комшија за вријеме комунизма чинио некоме зло. А то што је сам себи чинио нисам му ја зато ништа крив ,сам пао сам се полупао. Ни о партизанима као покрету немам негативно мишљење. Ја имам лоше мишљељње о вођама партизана,који  су били злочинци. Партизани-злочинци су сви редом били комунисти. Међутим, велика већина партизана нису били комунисти, па самим тим нису сви били ни злочинци
    ДРАГИ МОЈИ ЧИТАОЦИ КО МЕ НЕ СВАТА ПОТПУНО ШТА МИСЛИМ
   ЕВО ИСПОД ДОЛЕ ЛИНК ВИДЕО НЕКА МАЛО ПОГЛЕДА И БИТ ЋЕ  МНОГО
   ЈАСНИЈЕ.
http://rtrs.tv/av/player.php?id=11460&x=1

Никола Калабић У 21оме вијеку

         
  Никола Калабић У 21оме вијеку
Ko je bio komandant gorske garde - patriota ili izdajnik, bahati četnik ili žrtva komunista? Priča o ubistvu u potoku sporna kao i druge smrti
 Никола Калабић У 21оме вијеку
Posle šest i po decenija dиo
zagonetke zvane Nikola Kalabić je rијešen Основни суд у Ваљеву донио је званично рјешење по коме је Никола Калабић, геометар из Ваљева, Четник, саборац Драже Михаиловића и командант Горске гарде Југословенске Краљевске војске - мртав. Рјешење је донесено на лични захтјев Калабићеве унуке Весне Драгојевић, која жели да рехабилитује свог деду. Она је суду доставила изјаву Мијајила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца да је њен дједа убијен у кањону ријеке Градац, код Дегурићке пећине 19. јануара 1946. године.- Више од шест деценија Никола није био ни жив, ни мртав. Комунисти му после рата нису судили као четнику и издајнику, чак ни у одсуству. О његовој судбини није остао доступан писани траг - каже Весна. - Борили смо се да докажемо да дједа није издајник, кољач, пијандура, силеџија, гибаничар, простак, како га је комунистичка пропаганда представљала.Златан џепни сат, неколико фотографија и четничка кокарда једине су успомене Весне Драгојевић из Ваљева на свог деду Николу Калабића. Она је данас са своје три ћерке његов једини директни потомак. Како држава није објавила гдје је Калабић сахрањен унука Весна трага за рјешењем другог дијела загонетке.- Била сам код Дегурићке пећине да пронађемо где почивају његове кости и да га сахранимо како православна вјера и обичаји заповедају. У прољеће планирамо да му подигнемо споменик у Ваљеву 
Прича  унука Весна.
Мој дјед рођен 1906. у Дервенти, у породици жандармеријског капетана Милана, Калабић је послије студија геодезије пред рат био шеф Катастарске управе у Ваљеву. И данас у земљишним књигама постоје и користе се премјери с његовим потписом. У Београду, на студијама геодезије, упознао је Борку, вјенчали се и добили близанце Милана и Мирјану.Приступио је четницима и постао замјеник ђенерала Драже Михаиловића. Као командант, описивали су га сељани, био је бахат и нападан према туђим женама.Данас Весна Драгојевић каже да њен деда није био бахати женскарош, лак на ножу. Унука тврди да је 1941. године Никола возио америчку лимузину "бјуик", имао библиотеку са неколико хиљада књига и био је оснивач Соколског друштва у Ваљеву.Никола Миловановић, историчар ОЗНЕ тврди да су отац Милан и син Никола Калабић као четници починили сурове злочине над комунистима, партизанима и њиховим сарадницима.Калабић је пао у руке Озне 1945. године. У току истраге, после разговора са функционерима ОЗНЕ написао је своју исповијест и потврдио да има информације о ђенералу Дражи. Рачунао је да је тиме постигао договор, какве је правио са окупаторима, да би сачувао живу главу - пише Миловановић.И Слободан Крстић Уча, официр ОЗНЕ који је ухватио Калабића и потом и генерала Михаиловића, потврдио је у мемоарима да је четнички командант Горске гарде у разговорима са Слободаном Пенезићем Крцуном, шефом тајне службе пристао да изда Дражу. Понуђене су му гаранције и он је прихватио нагодбу. Када смо ухватили Дражу у марту 1945. осетио сам да је Калабић психички пао, јер ми је рекао да га не изводимо пред ђенерала. У међувремену је Калабић обријан и смештен у стан Удбе у Косовској улици број 43 у Београду. Крцунов шофер Јосиф Цветковић му је доносио храну